Poludepresija

Pa dobro.
Ne mogu da kazem da sam depresivan. Ili tuzan
Ne u toj meri.
Ali sam se jutros probudio u pola sedam sa razmisljanjem kako ne znam sta cu ova dva dana da radim.
Imam ja sta da radim, ali me uhvatila neka polupanika (sve na pola).

U stvari mi nedostaje ona.
Tokom nedelje imam ustaljeni raspored. UStajem, jutarnja toaleta, odem na posao, tamo sam do 5-6, kako kad, dodjem u stan, prosetam do osam, prosvrljam internetom (ako uspem da se nakacim, uopste) i legnem da spavam. Nemam vremena da razmisljam o tome sta cu d radim. Cujemo se telefonom svako malo i to mi bude dovoljno.
Kao izgladnelom i zednom coveku korica hleba i par gutljaja vode. Dovoljno da prezivi

Ali sta kada nema tog rezima. Mislio sam da danas, u subotu, vestacki kreiram radni dan. Da odem do posla, da setam gradom, ali se plasim onih duzih vremenskih intervala. Onda kada cu morati da razmisljam i da svoj mozak iskljucim iz redovnih aktivnosti.
Onda se on osvesti i shvati gde je.
Polupanika.

Bolje bi bilo da nesto smislim pre no sto sve to POLU predje u CELO

Jao si ga meni onda